NOVA PRODAJNA MESTA !!!

Jagodina

Butik “SH shop”
Kneginje Milice 95

Niš

TR "Almanah"
Ugao Trg Kralja Milana i Nade Tomić bb

Podgorica

STR "41"
Ivana Vujoševića 39, pored Maše

Banja Luka

Shop Lešinara

Indjija

Kod navijačke grupe - Zelena Armija

Beograd

STR "Marko"
Autobuska stanica
Karadjordjeva bb

Uskoro i u drugim gradovima!!!

NOVA PRODAJNA MESTA !!!

PANCEVO

STR"Street Copy"
Ugao Vojvode R. Putnika i Cara Lazara

BEOGRAD

Borča
TRM "Srna"
Bele Bartoka 29v

Sebeš
STR "Aki-Maki"
Zrenjaninski pit 123

Zemun
STR "Djače"
Glavna 13
TR "Toka"
Prvomajska 33

Novi Beograd
"Stari Merkator" kod kolportera

Bežanijska Kosa
"Lax" D.o.o.
Ljubinke Bobić 28a, kod pijace

Banovo brdo
STR "Tošić"
Požeška 55

Labudovo brdo
STR "Dva brata"
Oplenačka 33

Vidikovac
STUR "Perpetuus"
Patrijarja Joanakija bb

Kanarevo brdo
STUR "Boki"
Borska bb

Banjica
STR "Bojan"
Paunova 12c

Višnjička banja
TR " Elien"
Sl. Jovanovića 2a

Mirijevo
STR " Somi" ,na pijaci
STR "Jovanovic M." ,na pijaci

Karaburma
TR "Kiki"
Stevana Hristića 4a

Od sutra Navijačke Informativne Novine će te moći da kupite i u Banja Luci (shop Lešinara), Podgorici, Indjiji (kod Zelene Armije).

Prodajna mesta (za sada)

Svi vi koji ne budete imali časopis u svom mestu možete ga poručiti putem mejla navijackenovine@gmail.com ili preko telefona redakcije 064/0356614.

Beograd

Butik "MODS69"
Desanke Maksimovic 7

Butik "Budi Fin"
TC Cumicevo sokace
TC Piramida

Novi Sad

Butik "Murke"
SPC Spens
Sutjeska 2

Subotica

STR "Mi&MA"
Nade Dimic 8/17
Prozivka

Mladenovac

Kafe bar "Mary Poppins"
Kosmajska 11

Zajecar

Kafe bar "Beer bar"
Vojvode Putnika 16

Sevojno

STRP "Centar"
M. Marica BB

Batajnica

STR "Slatka moja"
Jovana Brankovica BB

U Beogradu ce od sutra N.I.N. biti i na trafikama:
Vidikovac, Banjica, Kanarevo brdo, Banovo brdo, Brace Jerkovic, Zemun, Autobuska stanica, Mirijevo, Karaburma, Visnjicka banja, Dorcol. (napisacemo i tacne lokacije i nazive objekata)

Takodje, molimo opet SVE da nam izadju u susret i pomognu nam pri pronalazenju objekata za prodaju casopisa u svom mestu!

Навијачке Информативне Новине #14

НИН #14 - 84 стране !
Ускоро у продаји !


Одмах на почетку морамо да вам се извинимо због оволике паузе између два броја али сигурно схватате да је Светска економска криза дошла и до нас. Нема пара, сви би да штампају на лер. Надамо се да се ово више неће поновити и да ћемо наставити да излазимо оним темпом којим смо излазили и до сада, једном месечно. Иначе, у овој паузи догодила се још једна ствар на коју морамо да вам скренемо пажњу, а то је да ће редакција Н.И.Н.-а од сада сама радити дистрибуцију часописа, а не као до сада преко неке дистрибутерске куће. Јебига, краду нас на све стране, морамо да стегнемо каиш. Ово ће као последицу имати то да ћете нас на почетку вероватно мало теже наћи на неким киосцима али надамо се да ће се продајна мрежа веома брзо усталити и да ћете у сваком месту имати барем по један објекат на којем ћете увек моћи да нађете наш часопис. Да би олакшали све, ми ћемо у сваком броју писати које су то тачно локације и називи објеката. Такође часопис ћете моћи да наручите путем мејла navijackenovine@gmail.com, или путем телефона 064 035 6614, па вам стиже поштом и плаћате поузећем, што је можда и најлакше уколико не можете наћи часопис на трафици. Иначе, позивамо вас и даље на сарадњу какву смо имали и до сада и да нам редовно шаљете фотографије и извештаје са ваших утакмица. Као и до сада све питања можете да нам поставите на office@navijackenovine.com.

Садржај новог НИН-а :








Навијачки поздрав!

Драган Глишовић ! (НИН#5)

Одмах по изласку четвртог броја Навијачких Информативних Новина на мејл редакције нам је стигло јако заниљиво писмо. Младић, којег смо касније упознали, послао нам је причу о томе шта му се догодило после једног од вечитих дербија. Његова прича је у ствари прича свих нас, навијача. Оно што се тај дан догодило Драгану Глишовићу може врло лако да се деси свакоме од нас и прави је одговор на питање зашто не волимо полицију!

Зовем се Драган Глишовић.
Пишем вам ово истинито писмо у нади да ћете га објавити (било целог,било неки његов део) у неком наредном броју вашег одличног навијачког часописа.
Оно што се мени догодило представља једно у низу бруталних и силеџијских поступака полиције.
Наиме, ја сам на 124. вечитом дербију, који се играо на Маракани, погођен од стране полицајца из пушке,са целом патроном (8 гумених метака) у лице, односно главу, без икаквог разлога! После меча избили су инциденти који су се пренели и на улице. У парку поред аутокоманде стајао сам и посматрао како траје сукоб између навијача и полиције. У једном тренутку трчећим кораком ми је пришао полицајац и гласно се продрао "Где ћеш ти?". Са раздаљине не веће од 3 метра, испалио ми је у једном маху 8 гумених меткова у лице. Погодио ме је у лево око, усну, образ, уво. Кад сам крвав и искасапљен по лицу кренуо да се склоним,он ме је грубо ухватио за јакну и са још једним полицајцем вукао до полицијског комбија, где су ме пар пута ударили пендреком по леђима. Кад сам се подигао, они су ми рекли "Иди сад”. Сео сам сав крвав и надувен поред бензинске пумпе у близини. Лево око ми је било скроз затворено и из њега као и из уста, цурела ми је крв. Глава ми је била сва изрешетана од гумених меткова. После скоро пола сата, пришао ми је један инспектор у цивилу и рекао"Није ти ништа, шта се фолираш! Ајде иди кући!". Само сам му добацио "Ај,пали бре!". У ургентном центру су ме превили и закључили да имам тешку повреду левог ока, као и вилице. Слабије сам чуо и на лево уво, јер ме је један гумени метак погодио близу њега. Док сам био у ургентном, пао сам у несвест и тек сам се пробудио на болничким колицима. Сутрадан су ме сместили у Клинички Центар и ту сам лежао наредних 7 дана уз свакодневне лекарске прегледе. Доктори су у почетку мислили да ћу ја скроз да ослепим на лево око, пошто ме је један од укупно 8 гумених меткова, које је испалио тај крвник и кукавица од полицајца, погодио право у око. Видео сам првих неколико дана само 1% на лево око!
Ја сам се већ био помирио са чињеницом да ћу бити слеп. Али сам само уз Божију помоћ, некако прогледао и почео да разбиструјем вид. Требало ми је читава 3 месеца да видим на то око! Данас ми је вид на левом оку око 95%. У међувремену су моји родитељи звали једне дневне новине које су нам изашле у сусрет и објавиле моју трагичну судбину и изнели је у јавност! После неког времена, кад ми је било мало боље, позван сам у 29-ти да дам изјаву. Ту су два инспектора покушала да направе причу како сам ја крив и како сам ја изазвао полицајца! Какав апсурд! И какав пример лицемерја полиције! То им није прошло и на томе се све завршило. Данас, три пуне године од тог догађаја, нема никаквог поступка, нема суђења том крвнику у плавој униформи, једноставно нема ничега...заташкали су све!
Ја нисам једини који је осетио полицијску бруталност и силеџијство, сетимо се само Милана Васића и осталих навијача који свакодневно из утакмице у утакмицу трпе полицијску тортуру!
И шта сад ја да радим! Приморан сам да узмем ствар у своје руке,и да на сваком дербију тражим тог смрада који ме је погодио и да му вратим оно што му дугујем !!!
Данас на срећу, на мени се више не препознају озледе од гумених меткова али зато морам на свака два месеца да идем код лекара на контролу ока јер постоји озбиљна могућност од унутрашњег крварења и настанка катаракте.
Са тим ћу морати да се носим до краја живота....

Порука за силеџије у плавом - " Ћераћемо се још!"

Као што сте могли да прочитате ми смо посетили Драгана и попричали са њим у вези овог догађаја. Оно што смо могли да закључимо је да је он јако миран и повучен младић и да сигурно није један од оних који имају храбрости да се затрчавају на полицијски кордон. Због тога се и поставља питање: "Зашто је тај полицајац тако реаговао?".

Редакција Навијачких Информативних Новина се после овога мало распитивала и на крају смо дошли до сазнања ко би можда могао да буде одговоран за овако нешто. Како смо сазнали, само КОМАНДИР Бригаде дужи овакву врсту наоружања и само је он могао да је употреби! И шта на крају рећи...шта један човек може да очекује од полиције када се један командир, који би требао да буде узор осталима, овако понаша? Шта том човеку пролази кроз главу када може хладнокрвно да испали осам гумених метака младићу у лице? Да је ситуација другачија на овако нешто би се сигурно гледало као покушај убиства, а овако...ником ншта.

НИН # 13 !

За који дан у продаји !

Газзззззза ! (НИН #8)

Свако у чије руке је доспео овај часопис зна ко је Пол Гаскоин, свако зна да је био прави бисер енглеског фудбала, играч какав се ретко виђа али због проблема што са повредама што са бубицама у глави никада није показао свету колики је таленат и колико заиста вреди.
Рођен је 27.маја 1967. године у граду Дунстон у области Гатесхед. Био је други од укупно четири детета у породици. Живели су стану у општинској згради али су се неколико пута селили. Велику трауму десетогодишњи Пол је доживео када је присуствовао саобраћајној несрећи у којој је живот изгубио млађи брат његовог ортака. Убрзо му се и отац разболео и био у болници осам месеци што је доста утицало на дечака. Фудбал је играо јос од четврте године на улици испред зграде и у оближњем парку, у осмој години је играо за школски тим а нешто касније и за локални клуб Редхеуг Бојс иако је био испод минималне старосне границе. Убрзо је привукао пажњу скаута али на три пробе у познатим енглеским клубовима ( Ипсвич, Саутемптон и Мидлсборо) није задовољио. Међутим, 1980. године још као школарца га ангажује Њукастл Јунајтед. Газа је ухваћен како вежба своје аутограме на часу географије са образложењем да ће једнога дана бити познати фудбалер. Учитељица му је хладнокрвно рекла да се не нада превише јер само један од милион оствари своје снове. После три године је успео да се пробије међу црно-белима и да постане члан омладинаца. Ту се добро снашао па је као капитен екипе стигао и до трофеја ФА купа за младе а у финалу против Вотфорда је метнуо два комада. Наравно, уследио је позив из првог тима а после неколико текми на клупи дебитовао је против КПР-а када је ушао као измена. Убрзо је уследио и први професионални уговор као и први голови па је сезону 1985-86 завршио са чак 8 погодака. Газа је имао велике замерке према водећим људима из клуба наводећи да немају довољно амбиција па се разлас приближавао. Сезоне 1987-88 прогашен је за младог играча године па је логично да су се за њега заинтересовали највећи клубови међу којима су најозбиљнији били Манчестер Јунајтед и Тотенхем. Гаскоин је обећао Алексу Фергунсону да ће доћи на Олд Трафорд али је ипак прешао у Тотенхем а незадовољни Алекс је тврдио да је разлог тога чињеница да је од лондонског клуба добио кућу за своју породицу. Трансвер је износио 2.3 милиона фунти и представљао је највећи трансвер у енглеском фудбалу. У Тотенхему се под вођстом Тери Венејблса развио у играча светске класе. Имао је све предиспозиције да постане један од најбољих икада. У сезони 1990-91 је са тимом стигао до финала ФА купа а Пол је постигао чак 6 голова на путу за финале укључујући и спектакуларан слободњак против Арсенала у полу-финалу на Вемблију. Нажалост, ово финале је постало фатално по њега јер је зарадио озбиљну повреду. Још пре финала је завршио све око преласка у Лацио за 8.5 миона фунти јер је желео да покаже свету колико вреди. Међутим у поменутом финалу против Нотингем Фореста је повредио лигаменте и хитно је пребачен у болницу одакле је гледао победу свога тима после продужетака. Целу следећу сезону је пропустио због повреде али ствари су постале још горе када је повредио и колено у инциденту у једном о ноћних клубова па се опоравак одужио. Лацио је напокон појачао у сезони 1992-93 али за 5.5 милиона а не 8.5 колико је првобитно планирано.


Дебитовао је 27. септембра против Ђенове а текма је због Газе преношена и у Британији. Његов долазак је много значио римском клубу, како је и сам Крањоти рекао : '' Гаскоинов долазак је ставио мој тим на фудбалску мапу света ''. Први гол је постигао ни мање ни више него на дербију са Ромом и то у 89. минуту па је тако сачувао небеско-плаве од пораза. Све у свему никада заправо није успео да се уклопи у Италији, због повреда али и због пробелма са медијима. Агонија са повредама се наставила па је у априлу '93 зарадио нову а само годину дана касније је поломио ногу па је наредну годину такође паузирао. За Лацио је укупно одиграо 47 утакмица и постигао 6 голова. У јулу 1995 је прешао у Ренџерс са 4.3 милиона и врло брзо се уклопио у начин игре. Поново се уписао у листу стрелаца на градским дербијима јер је затресао мрежу Селтика у Олд Фирм дербију. На утакмици против Хибс-а судији Смиту су испали картони а Газа их је брже боље подигао и доделио жути картон арбитру, та слика је обишла цео свет. У одлучујућој текми за првака државе против Абердина Пол је постигао хет трик и тако донео трофеј. Ренџерс је узео и куп а Газа је однео титуле за најбољег играча године од стране играча као и новинара. И следеће године је настављена доминација па су два трофеја поново заврсила у витринама екипе са Иброкса. У финалу купа Газа је био двоструки стрелац. У јануару 1998 стигле су смртне претње од стране оранизације ИРА након салутирања попут онима на Оранџ ордер маршевима. за време Олд Фирм дербија на Селти Парку (Оранџ Ордер су маршеви који протестанти изводе у Северној Ирској и током којих је било доста нереда са Иром ). Колико су га Ренџерсови навијачи зготивили не треба ни помињати. Због овог потеза кажњен је са 20.000 фунти а претње смрћу су се наставиле и након шест месеци. Убрзо се преселио назад у Енглеску, тачније у Мидлзборо за 3.4 милиона. Помогао је 'Бору да после плеј офа уђе у премијер лигу. Из приватних разлога је брзо отишао и придрузио је Евертону на чијем челу је био бивши тренер Ренџерса, Волтер Смит. Сезону је завршио у члану прве дивизије, Бурлеју са којим није успео да се врати у елиту. Каријера се приводила крају а ко што је и сам признао нестајало му је мотива и адреналина. Почео је да пада у депресије и интензивније да пије па је следећи анганжман у кинеском Гансу Тианма (где је био играч-тренер) напустио управо из ових разлога и отишао у Америку на лечење. Никада се није вратио ... Као играч се још опробао у Вулверхемптону али остао је без понуђеног уговора. Није га занимао живот без фудбала па се бацио у тренере. Први посао је био у Бостон Унитед (где је такође био играч-тренер али мало је играо ) одакле је отишао после 11 утакмица а главни разлог је био што му управа клуба није дозволила да учествује у тв емисији ''Im'a celebrity ... get me out of here!''. После завршеног курса за тренере у 2004. години ангажовао га је португалски клуб Алгарве Јунајтед али се тамо задржава свега два месеца и враћа се у Енглеску да би касније постао тренер Кетеринг Тоун-а у коме остаје чак 39 дана када добија отказ због, како наводи управа клуба, великих проблема са алкохолом који су постали неподношљиви.


За репрезентацију је одиграо 57 мечева и постигао 10 голова. Први наступ је забележио крајем 1988. године када је као замена ушао у меч против Данске. Играо је у већини мечева у квалификацијама за Светско првенство 1990 у Италији а на последњој текми против Чехословачке (4-2) дао је гол и учествовао у преостала три па је осигурао себи место у екипи. Са енглеском је догурао чак до полу-финала. У утакмици против Западне Немачке Газа је зарадио жути картон а како је имао један и претходне фазе пропустио би финале уколико би Енглеска победила. Камере се зумирале Газу и јасно су се виделе сузе у очима Меч се завршио пеналима а победу су однели Немци. Гаскоин је био уврштен у идеалну поставу првенства. Иако нису успели да прођу у финале енглеске репрезентативце је дочекало преко 100 хиљада навијача на аеодрому а Газа је постао прави национални херој. Од стране ББС-а је проглашен за личност године због својих наступа у Италији. Енглеска је била домаћин европског првенства '96 а Пол је био окосница тима. Може се рећи да је тада био на свом врхунцу. Своје фасцинантно фудбалско знање показао је на утакмици са Шкотском када је постигао сјајан гол, у трку је пребацио лопту преко одбранбеног играча и волејом је забио у мрежу. За многе енглезе ово је најбољи гол икада можда и због великог ривалитета са Шкотском. Поново су Енглези дошли до полу-финала поново играли са Немцима и поново испали на пенале. Слика како Гаскоин плаче после пораза је била на насловним странама готово свих новина. Наравно, поново је сврстан у најбољи тим првенства. На Светско првенство 1998 године није отпутовао јер су га енглески таблоиди усликали мртвог пијаног како једе кебап у ситне сате свега неколико дана пре финалног избора путника за првенство. Након објављивања списка је у најмању руку пукао па је свашта изговорио на рачун селектора Глен Ходла. Више није био позиван за репку ...
Газаманиа какав га је надимак пратио добар део каријере је 2004. године објавио аутобиографију ''Мy Story'' коју је пратила и књига ''Tacking My Demons''. Ухапшен је 2005 јер је напао новинара испред хотела у Ливерпулу. Новинар је после три дана повукао тужбу али убрзо Пол је напао још једног у ноћном клубу у Лондону. Треба поменути да је учествовао у разним хуманитарним акцијама дуж целе каријере и помагао деци широм света. Последња вест коју нам је приредио јесте да је пре месец дана завршио у болници јер се потукао у хотелу у западном делу Лондона.
Дуж целе каријере Газини скандали су пунили таблоиде, увек је био у центру пажње. Током каријере био је и на врху и на дну али једна ствар се никада није мењала , он је био, остао и заувек ће бити идол енглеске популације и тешко да ће неко некада доживети ту популарност.